Fabrikovati do u beskraj poluistinite vesti i predstavljati ih kao da su od sudbonosnog značaja za Srbiju samo je jedna strana medalje. Druga, još važnija je sprečavanje iznošenja drugačijeg viđenja stvarnosti i realnijih puteva izlaska iz lošeg stanja.

To što imovinske karte srpskih funkcionera više skrivaju nego što otkrivaju dovoljno govori o ozbiljnosti cele stvari. Činjenica da mnogi  funkcioneri tvrde da nemaju ništa, i da od sve imovine imaju samo platu, upućuje na zaključak da je većina svoju imovinu prenela na supružnike.

Ove aktivnosti nemaju direktne veze sa gatkama. Ali imaju veze sa oblikovanjem svesti naroda. Ili – sa spinovanjem. Postavljam pitanje: Koja je razlika između zaluđivanja naroda raznim prorocima i spinovanja? I ima li razlike, osim u tehnologiji sprovođenja?

Gde je osnov da se govori ili piše o „Sporazumu iz Rambujea“? Da li je neko mogao da potpiše kapitulaciju i saglasnost za okupaciju? Srpsko-jugoslovenska delegacija u Rambujeu i Parizu to nije učinila.

Posle prvog udara velike svetske krize, zatim ostalih kriza sa kojima se sama EU suočava i sve odlučnijeg uplitanja Turske u balkanske prilike, politika „EU nema alternativu“ odaje utisak utopijske više nego ikad.

Homen kaže da Šarići prete nekim našim političarima. A što im prete, ako nisu bili umešani u neke zajedničke aktivnosti. Još davno mi je jedan Amerikanac rekao: "Nema ništa od vas, jer se sve odlučuje u Surčinu, odatle vam se vodi država".

Apel Tadića, koji sada pokušava da vrati skriveni novac u zemlju, ima smisla i opravdanja. Šta će se desiti, za sada nije poznato, ali kako god se završila ova epizoda, ostaje činjenica da je za Srbiju došlo stvarno "poslednje vreme" kada je Tadić počeo da glumi Putina.

U Gracu je g. Tadić odlučio da objasni EU šta je njena sopstvena suština. Ukratko, ako Srbija ne dobije kandidaturu za članstvo do kraja ove godine ili najdalje početkom sledeće, EU će izgubiti svoju suštinu. Suština EU je , dakle, pohranjena kod g. Tadića.

Zemlja je potpuno tajkunizovana, kolonizovana, rasprodata strancima, bankrotizovana, prezadužena, ekonomski ruinirana, bezposlena, korumpirovana, izprostituisana i na kraju krajeva teritorijalno-fizički osakaćena.

Čini se da ideja naroda Latinske Amerike o slobodi i nezavisnosti od uticaja svetskih supersila nikada nije bila bliža svom ostvarenju i da je ovaj kontinent na dobrom putu da se konačno oslobodi američke hegemonije, koja je za rezultat imala na hiljade žrtava i stotine hiljada unesrećenih.